Tepić: Ni uspomene bez trofeja

Najviše mi je krivo zbog saigrača, koji su došli da pomognu klubu kada je bilo najteže, što nismo osvojili makar jedan trofej. Eto, da bude uspomena na sezonu. Nije nam se dalo, u pojedinim trenucima nismo imali ni sreće, ali ni koncentracije, da bi sada pričali drugačije.

Ovako će iz srca Milenko Tepić, koji je najveći deo sezone u Partizanu NIS, odigrao, najbolje što je umeo, na, za njega, neprirodnoj poziciji, plejmejkera. Staloženi Novosađanin, veliki profesionalac i borac, silom „tankog” budžeta, na izvestan način je „žrtvovan”, ali od prvog do poslednjeg minuta u sezoni, gospodstveno, bez roptanja, izneo je ono što je morao za klub navikao na trofeje. Isti su, u sezoni na koju je tek spuštena zavesa, izostali. Dok lagano „bledi” domaća finalna serija, protrčavamo preko stvari koje su obeležile 2014/15 u crno – belom.

- Ponosan sam na ovaj tim. Jer, lično, računajući i moj prvi boravak (2006 - 2009), nikada mi nije bilo ovako teško, a mislim da i za klub generalno nije bilo lako, naprotiv. Da ne ređam sve one stvari koje su se dešavale. Pa koliko se igrača, u toku sezone, priključivalo, ali i onih koji su odlazili...Sve je to remetilo hemiju, nedostajao je izvesni kontinuitet tima da uhvatimo ritam kada je bilo najpotrebnije. Ipak, dali smo sve od sebe...priča Tepić na prvim danima odmora.

Pored neskrivenog žaljenja za „nekim” peharom, nekadašnji reprezentativni bek, dok u najkraćem „hvata” sezonu, nastavlja:

- Najvažnije polufinale u plej - ofu ABA lige, evroligaškog uloga, izgubili smo od Zvezde. Da je bilo drugačije, sezona bi sigurno poprimila drugačiji tok.

Sagovornik ne smatra da je poraz u Podgorici, na kraju ligaškog dela regionalnog takmičenja, većim delom odredio sudbinu crno - belih, koji su takvim raspletom dobili najtežeg mogućeg konkurenta za plasman u Evroligu.

- Sigurno bi bilo lakše da smo dobili taj meč protiv Budućnosti, ali mislim da nije bilo toliko presudno. Imali smo dosta prilika da okrenemo vodu na našu vodenicu, ali... Eto, već pomenuto polufinale, posle 1:1 u seriji, usledila je treća utakmica, koja je odredila pobednika, a na neki način i tok sezone. Ili situacija u finišu ligaškog dela Superlige. Za malo nam je izmakla prednost domaćeg terena u duelu sa večitim rivalom. Mislim da bi u takvoj situaciji sve izgledalo drugačije.

Ne želeći da posle izgubljenih „ratova” za trofeje bude „general”, Milenko Tepić, još jednom vraćajući film, kaže:

- Igrali smo iz ljubavi, vezanosti za klub, pa možda je ponekad taj veliki pritisak odnosno želja da se uradi nešto veliko, ne osvrćući se na tekuće probleme, donekle bilo kontraproduktivno. Ili još preciznije, suprotno stvarima koje su se objektivno dešavale - smatra Tepić.

Na redu su dani odmora, ali još neko vreme sećanja na ono što više ne može da se vrati, a još manje ispravi...

IZ PONORA DO RITMA

Osvrćući se unazad, Tepić se prisetio:

- Mnogo nam je bilo teško na početku ABA lige, nismo bili kompletni, pa povrede... Istina, prvo diktirano finansijskom situacijom. Trebalo je izdržati. Pred kraj prošle godine smo bili mnogo bolji, bio je evidentan napredak, tako smo i nastavili. Međutim, najveći konkurent, Zvezda, imala je od početka odličan tim i, što je još važnije, kontinuitet igara. Napredovali su i kroz Evroligu, takmičenje koje im je donelo timsko iskustvo i samopouzdanje. Pozicije dva kluba, uzimajući u obzir sve ono što se dešavalo, dosta se razlikuju. Uslovi u kojima smo radili, tenzija, problemi, sve je to uticalo. Ali, niko ne može da nam zameri na trudu i požrtvovanjz.